U okviru opsežne studije agencije “Sinovejt “ o ekološkim navikama građana sveta u kojoj je učestvovalo više od 23000 ljudi iz 28 zemalja, obrađeni su i podaci ispitanika iz Srbije.
Istraživanje pomenute agencije je pokazalo da je Srbija na dnu tabele kada je u pitanju proizvodnja organske hrane. Srbija je tek 2010 godine usvojila zakon o proizvodnji organske hrane kojim su precizno definisani uslovi za gajenje, preradu, skladištenje i promet hrane koja može biti obeležena kao organska. Ovakva hrana je podvrgnuta strogom nadzoru od porekla tokom proizvodnje, preko mreže trgovinskih posrednika do krajnjeg korisnika.
Shodno činjenici da ekološka svest tek počinje da se razvija kod gradjana Srbije, organsku hranu povremeno kupuje oko 15% ispitanika. Treba imati na umu da je organska hrana u našoj zemlji nedovoljno prisutna na tržištu, a pritom je i znatno skuplja.
Vodeći proizvodjač organske hrane u Evropi je Nemačka, pa ne čudi podatak da su Nemci i Danci na vrhu liste onih građana koji daju prednost hrani organskog porekla. Epitet organska može dobiti hrana koja potiče sa zemljišta koje najmanje 10 godina nije bilo tretirano veštačkim đubrivom kada su u pitanju žitarice,voće i povrće. Takođe u toku rasta biljaka ne koriste se pesticidi i herbacidi sintetičkog porekla, već isključivo prirodna zaštitna sredstva. Kada je u pitanju meso poreklo se prati od hrane koja se daje životinjama, preko lečenja i sredstava koja se daju za brži rast. Prerada namirnica životinjskog i biljnog porekla mora biti bez aditiva koji utiču na povećanje veka trajanja, poboljšanje ukusa kao i mirisa.Ukoliko hrana sadrži aditive oni moraju biti prirodnog porekla.
Sintetički aditivi kao i veštačko đubrivo uvedeni su u poljoprivredu kao i industriju prerade hrane isključivo zbog manje cene i to u visoko razvijenim zemljama gde je na taj način došlo do hiperprodukcije hrane kako za sopstvene potrebe tako i za izvoz.
Danas je organska hrana sve traženija roba, pa zašto sebi ne bi priuštili prirodne proizvode kada su oni kvalitetniji, zdraviji i sigurniji za nas ali i za našu okolinu. Imamo samo jedno telo i život i prema njemu treba da se odnosimo sa posebnim poštovanjem.
