Gotovo svako od nas pamti prvi susret sa koprivom, obično u ranom detinjstvu kada nas je tokom igranja u travi ožarila i dugo pekla na koži, a stariji nas tešili i govorili da će brzo da prođe.
Kopriva se danas ubraja u najdragocenije prirodne lekove, jer ubrzava razmenu materija, podstiče varenje i izbacivanje tečnosti. Neprijtno žarenje ima i svoje pozitivne efekte tako da kopriva ima blagotvorno dejstvo kod reume i artritisa, a pomaže i kod oboljenja jetre, žući i slezine, kao i kod otežanog mokrenja. Takođe, podiže nivo gvožđa u krvi, a koristi se za olakšavanje probave, ublažavanje dijareje, lečenje hemoroida i kolitisa.
Kopriva je dragocen sastojak mnogih čajnih mešavina za dijebetičare, jer reguliše nivo šećera u krvi. Primenjije se i u dermatologiji za lečenje ekcema, akni i opadanja kose. Koristi se i za lečenje oralnih infekcija, afti, upale desni i angine.
Kopriva cveta od maja do septembra, lekoviti su koren, stabljika i listovi. Kao čaj ne pije se neprokuvan, jer može da ošteti bubrege, a treba paziti i na količinu jer ubrzava izbacivanje tečnosti pa može doći i do gubitka kalijuma.
Kopriva se koristi i u ishrani i od svežih listova se mogu pravitit ukusne čorbice, a može da zameni spanać u pitama i varivima.
