Treba jesti umereno, lakšu hranu koja se brzo vari, i izbegavati hranu 2 do 3 sata pre treninga ili takmičenja. Tog dana uzeti samo jedan obrok. Na ovaj način postiže se bolje zdravstveno stanje sportiste, a takmičarske sposobnosti se povećavaju.
Na meniju sportiste treba da budu lako svarljive namirnice, a da se izbegavaju teško varljive i one koje izazivaju gasove u crevima kao što su: slanina, svinjsko meso, šunka, pašteta, vruć hleb, majonez, orasi, kao i sve vrste mahunarki. Ostale vrste mesa kao i jaja i žitarice svesti na najmanju meru. Alkohol, kafa kao i energetska pića i jaki začini takođe su nepoželjni.
Mleko, kao izvor biološki visoko vrdnih belančevina vode, soli i minerala poželjno je u ishrani svakog sportiste. Takođe se preporučuje sveže povrće najbolje u obliku salate.
Periodi bez povećanog fizičkog napora zahtevaju da dnevna količina hrane bude podeljena na 3 do 5 ravnomerno raspoređenih obroka. Aktivni periodi zahtevaju povećane količine energetskih, gradivnih i zaštitnih materija kao i dovoljne količine vode koja se ubrzano gubi. Takođe hrana treba da bude lagana i lako svarljiva. Na sam dan takmičenja hranu treba uzeti najmanje 2 sata pre nastupa, a preporučuje se samo jedan obrok, lagan ali dovoljne kalorijske vrednosti.
Planiranje ishrane sportiste mora da obuhvati uzrast kao i veličinu i dužinu fizičkog napora u toku treninga ili takmičenja. Ishrana treba da bude pažljivo odabrana, tako da se pravilnom kombinacijom namirnica postigne pravilno izbalansiran unos svih potrebnih materija pa u tom slučaju neće biti potreban unos veštačkih vitamina i mineralnih soli.
Stimulansi tipa čaj, kafa i energetski napici mogu se unositi ali umereno. Ostala sredstva za dopingovanje su zabranjena.
Najbolji metod kontrole je organizovati kolektivnu ishranu svih takmičara. Meni i raspored obroka treba da obezbedi klubski lekar, idealno bi bilo po savetu nutricioniste.
Važne napomene- Potreba za unosom energetski vrednih namirnica veći su kod sportista nego kod osoba istog uzrasta, telesne mase i pola koje se ne bave sportom. Intenzivan rad mišića dovodi do stvaranja metaboličkih nus proizvoda u krvi i ostalim tkivima što dovodi do smanjenja funkcionalnosti. Takmičenje dovodi do velikih gubitaka vode i mineralnih soli i vitamina, pa ih treba nadoknaditi povećanim unosom.
